"DA LI BI TE ZANIMALO ODLAGALIŠTE U HRVATSKOJ?" Prisluškivani razgovor otkrio JEZIVU POZADINU: Hiljade tona otpada stigle iz Italije
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Analize jedne zaustavljene pošiljke pokazale su povećane koncentracije bakra, antimona, cinka i olova, dok su u podzemnim vodama kod lokacije u Gospiću pronađena PFAS jedinjenja
- Kompanija Zoffoli Metalli godinama se pojavljuje u italijanskim istragama i postupcima povezanim sa otpadom, a hrvatska policija je u aktuelnom slučaju do ključnih dokaza dolazila uz pomoć Europola
"Da li bi te možda zanimalo odlagalište u Hrvatskoj?" To pitanje, koje danas zvuči posebno neprijatno, zabeležili su italijanski istražitelji još 2018. godine u prisluškivanim razgovorima ljudi uključenih u ilegalni biznis sa otpadom.
Godinu dana kasnije, kada je istraga dospela u javnost, italijanski mediji pisali su o grupi koja je zarađivala na ilegalnom skladištenju, prevozu i odlaganju otpada. Otpad je prevožen sa juga na sever Italije i završavao u halama, kamenolomima i na drugim lokacijama, a deo ljudi uključenih u posao istražitelji su povezivali sa kalabrijskom 'Ndrangetom.
Kao moguća destinacija tada se pominjala i Hrvatska, koju danas, sedam godina kasnije, potresa ekološka katastrofa.
Pet italijanskih kompanija u hrvatskoj istrazi
U velikoj istrazi o nezakonitom odlaganju otpada u Lici pominje se pet italijanskih kompanija. Među njima je i firma Zoffoli Metalli, koja se već godinama pojavljuje u italijanskim istragama i sudskim postupcima povezanim sa otpadom.
Za sada nema dokaza da je grupa iz italijanske istrage iz 2019. povezana sa ljudima obuhvaćenim današnjom istragom u Hrvatskoj.
Međutim, postoji jasan širi obrazac: Italija godinama pokušava da reši problem ogromnih količina otpada, kriminalne mreže traže jeftinije i slabije kontrolisane rute, a Hrvatska se kao moguća destinacija pominjala još pre nego što su hiljade tona italijanskog otpada zaista završile u toj zemlji.
U središtu italijanske istrage bio je Anđelo Romanelo, kojeg su istražitelji označili kao jednog od organizatora sistema ilegalnog upravljanja otpadom.
U jednom od prisluškivanih razgovora govorio je o mogućnosti slanja otpada u nemačku spalionicu. Tada ga je konsultantkinja za zaštitu životne sredine Sara Kostenaro pitala da li bi ga zanimalo odlagalište u Hrvatskoj.
Odgovorio je potvrdno, nakon čega mu je rekla da je cena 55 evra plus troškovi prevoza. U istom kontekstu pominjale su se i druge moguće destinacije, među kojima Nemačka, Tunis i Turska.
Hiljade tona otpada stigle u Hrvatsku
Prema hrvatskim istražiteljima, od 2022. do 2024. godine iz Italije je u Hrvatsku stiglo najmanje 12.000 tona otpada u 576 pošiljki.
Pored kompanije Zoffoli Metalli, pominju se Gifema, Stena Recycling, Intercommercio i Tellfer. Otpad je završavao kod kompanije Tipos Resurs, u vlasništvu supružnika Šinček.
Na lokaciji u Gospiću pronađeni su ostaci obrade električne i elektronske opreme, medicinskog otpada, plastike, kao i građevinskih i mineralnih materijala.
Kod dela otpada utvrđena je ekotoksičnost, a nizvodno od lokacije u podzemnim vodama pronađena su PFAS jedinjenja. Sada su pronađena i u krvi ljudi iz Like.
Sumnjiva pošiljka zaustavljena kod Pasjaka
Poseban trag pojavio se u martu 2024. godine, kada je kamion sa otpadom kompanije Zoffoli Metalli zaustavljen u blizini graničnog prelaza Pasjak.
Policija je 13. marta zaustavila kamion kojim je upravljao Ivica Mihalić. Pozvan je inspektor za zaštitu životne sredine, a prikolica sa teretom zadržana je u policijskom prostoru.
Prilikom pregleda prikolice policija je uzela uzorke otpada koji je izgledao poput samlevene plastike u granulama različitih boja.
Šinček je tada dobio nalog da dostavi analizu tereta iz akreditovane laboratorije.
Angažovao je Bioinstitut iz Čakovca. U tajno snimljenim razgovorima sa rukovoditeljkom laboratorije Teutom Tompić govorio je da mu je analiza potrebna kako bi odlučio da li će "preuzeti robu ili ne".
Nekoliko dana kasnije Tompić mu je rekla da su "neka dva-tri pokazatelja bila iznad granice" i da laboratorija ponavlja merenja. U razgovoru su pomenuti antimon i mineralna ulja, odnosno ugljovodonici.
Šinček je tvrdio da materijal nije namenjen odlaganju, već daljoj preradi, kao i da su od Italijana već dobili analize i da sa njima dugo posluju.
Iz izveštaja Bioinstituta proizlazi da se radilo o mešavini otpada u kojoj su pronađeni pojedini teški metali i ugljovodonici.
Međutim, jedan od uzoraka koje je uzela policija paralelno je poslat Nastavnom zavodu za javno zdravstvo "Dr Andrija Štampar".
Taj nalaz bio je još problematičniji.
Analiza je pokazala da otpad nije sadržao samo plastiku i gumu, kako je bio deklarisan, već mešavinu komadića plastike, metala i drugih neidentifikovanih primesa.
Utvrđene su povećane koncentracije bakra, antimona, cinka i olova, kao i potencijalno toksično dejstvo. Prema nalazu, otpad nije zadovoljavao ni kriterijume za odlaganje zbog prekoračenih koncentracija antimona, ukupnog organskog ugljenika, fenola i mineralnih ulja.
Nakon toga je, tvrde istražitelji, počelo prikrivanje otpada.
Zoffoli Metalli i ranije povezivan sa spornim otpadom
Zoffoli Metalli se, međutim, ne pojavljuje prvi put u slučajevima problematičnog otpada.
Još 2003. i 2004. godine kompanija se pominjala u istrazi povezanoj sa nezakonitim upravljanjem velikim količinama posebnog otpada.
Radilo se o plastici i gumi kontaminiranoj materijama poput kadmijuma, cinka, bakra i olova, slično otpadu koji je kasnije poslat Šinčeku.
Prema tadašnjim nalazima, deo otpada završavao je na poljoprivrednom zemljištu i imanjima umesto na odgovarajućim deponijama. Postojala je sumnja da je otpad prevožen bez propisane dokumentacije ili da je pokušavano da se predstavi kao sirovina.
Istražni sudija je tada, prema dokumentima italijanskog Senata, zaključio da prisluškivani razgovori, uzorci i fotografije ukazuju na sumnju da je Zoffoli Metalli organizovao promet velikih količina otpada.
Kompanija se pojavljuje i u još jednom, odvojenom postupku.
Sud u Ferari je 2014. godine osudio Alesandra Zofolija, zakonskog zastupnika kompanije, na novčanu kaznu od 30.000 evra zbog više kršenja propisa o zaštiti životne sredine i uslova dozvole za upravljanje otpadom. Predmet se odnosio na nepravilnosti utvrđene 2012. godine.
Zofoli se žalio, ali je italijanski Kasacioni sud u aprilu 2016. njegovu žalbu proglasio nedopuštenom.
Hrvatska morala da traži pomoć Europola
Zoffoli Metalli ponovo se našao pod istragom 2025. godine.
Finansijska policija Guardia di Finanza iz Trsta, u istrazi koordinisanoj u Milanu, istraživala je sumnje u organizovani ilegalni promet velikih količina metalnog otpada i pranje novca.
Prema istražiteljima, Zoffoli Metalli i još jedna kompanija bili su među krajnjim kupcima metalnog otpada koji je navodno prolazio kroz mrežu firmi korišćenih kao paravan.
Pojedine osobe u tom lancu istražitelji su povezivali sa ljudima bliskim Kamori.
Zoffoli Metalliju je tada privremeno oduzeta imovina vredna oko 15,5 miliona evra, dok je ukupna vrednost zaplenjene imovine u celoj operaciji iznosila oko 92 miliona evra.
Nakon žalbe, zaplenjena imovina im je vraćena. Međutim, slučaj time nije završen. Viši sud je u decembru 2025. ukinuo tu odluku i predmet vratio na ponovno odlučivanje u delu koji se odnosi na zaplenu i moguću protivpravno stečenu korist.
U ovom širem kontekstu značajna je i informacija da su upravo italijanski istražitelji otežavali rasvetljavanje slučaja u Gospiću, zbog čega je hrvatska policija do ključnih dokaza morala da dođe uz pomoć Europola.
Europol se, prema informacijama koje je dobio Index, uključio u postupak još u aprilu 2023. godine, dok je hrvatska Sigurnosno-obaveštajna agencija (SOA) prve informacije dobila još 2022.
Italijanski istražitelji nisu odgovorili na pitanja medija.
(Kurir.rs/Index.hr)